-Posle kiše dođe sunce, kaže ona stara..
Da je baš tako, uverio sam se neki dan kad sam odlučio posetiti jednu obližnju baru na kojoj često lovim kad vode nabujaju posle velikih kiša.
Tri dana je lilo ko iz kabla, pa zar je ovo proleće, pitao sam se!?
Napokon četvrti dan je stalo, a sunce je obasjalo moj kraj u Bosni, dan kao stvoren za malo uživanje kraj vode, ali nemoguće jer je nabujala.
Šta da radim, gde da idem, jednostavno moram da na vodu pa makar u baru.. Eee tu smo, setio sam se jedne bare koja posle obilnih padavina bude jedino mesto na koje se može zabaciti, barem dok se vodostaj ne stabilizuje..
Voda nabuja i izlije se, pa napuni bare vodom, a i ribom, barem je tako bilo pre zime.
Pred sam kraj zime je takođe bio vodostaj visok, pa je lako moguće da je koja štuka zalutala, nema druge pakujem se i krećem.
Ako ništa drugo makar ću smiriti živce u prirodi i skinut se na par sati sa kompijutera na kojem svakodnevno visim tj. radim.
Odlučio sam se za voblere i sreću varalice, a usput ću da ponesem stari hleb pa da nahranim sitnu ribu, ako je uopšte bude bilo!?
Tražeći po kući šta bi mogao da ponesem od starog hleba nabasao sam na Corn flakes (pahuljice) koje inače obožavam jesti za doručak, ali jedno čokoladno pakovanje se našlo koje inače ne volimo u kući, e pa odlično i to ću da ponesem.
Inače radi se o marki Kellogg's tj. malo kvalitetnijim čokoladnim pahuljicama.
Napokon sam došao do zarasle bare na kojoj očigledno mesecima niko nije lovio, pri samom dolasku primetio sam sitnu belu ribu kako zanosno pliva po površini vode, odlično imat će ko da pojede hleb i pahuljice!
Uporno sam bacao voblere te varalice, ali bez efekta, ma ni da čuje, što se obično kaže kod nas..
Promenio sam par pozicija te došao do samog ugla bare koja inače nije velika, ali sasvim dovoljna da riba boravi u njoj.
Spremajući se da zabacim čuo sam simpatični zvuk pljass, riba??
Naglo sam se okrenuo, ali nisam uspeo da vidim o čemu se radilo, mada po zvuku sam pretpostavljao da je šaran kojeg obožavam da lovim, ali ne verujući svojim ušima vratio sam se bacanju voblera..
Nakon par neuspešnih zabačaja reših da zapalim jednu i snimim novu poziciju gde bih mogao da nastavim sa ribolovom.
Gledajući ivice na sredini bare spazih jedan omanji busen sena koji pluta na površini vode, a ispod njega par lepih klenova koji se skrivaju, bogami nijedan nije ispod 1kg.
Vidi, vidi pa ima neke ribe, ali ok neću klena da diram. Bacit ću hleba i pahuljica pa neka jede bela riba, a i klen ako bude imao hrabrosti da izađe iz njegovog lukavog skloništa pod senom.
Pobacao sam hleb i pahuljice koje su se širile vodom pod vetrom koji je blago duvao, a sitna bela je navalila na dugo priželjkivani obrok.
Pomerio sam se par metara i nastavio sa bacanjem, kad sloop, sloop!!!
Ne mogu da verujem, pa to je šaran, usisa sa površine bačenu hranu, brzo odlažem štap i šunjam se da potvrdim moje nagađanje dok mi srce ubrzano lupa.
Oči me ne varaju, ako me sluh možda izdaje! Stvarno prelepi proletnji šaran usisa pahuljice, ali zanimljivo hleb ni da pogleda! Mudro ga zaobilazi.
Znači ipak se malopre izbacio on!
Nakon par trenutaka pridružuje mu se ekipa od još 3 komada, pa jos 2, ah više nemogu da brojim, neverovatno!!!
Brzo se vraćam do svoje torbe i vadim mobilni telefon sa izvrsnom kamerom od 8.1 mega piksela da uslikam ovu nesvakidašnju scenu.
Šunjam se da ih nebi preplašio, kad njih još vise! Pa ovo je bre ribnjak, neverovatno.. Zbunjeno se okrećem oko sebe izgubljen u prostoru, ma ipak je baruština do koje je brdo smeća koje redovno dovoze i krišom bacaju, jer manje bare koje se isuše ili imaju manje vode odlične su za ljuljnuti smeće, nažalost..
Krećem sa slikanjem, uopšte se ne boji ili je toliko gladan da i ne obraća pažnju na mene..
Primičem se do same ivice na nekih 1-2 metra od njih, ne benda, radi svoje, sloop, sloop.. Predivna slika, ovo još nisam doživeo!
Za par minuta su očistili površinu vode i jednostavno nestali, osim sitne bele, kao da se ništa nije dogodilo.
Dali sam lud? Ma bili su tu, imam slike, brzo pregledam na telefonu uz širok osmeh od srca..
Znam, pahuljice su jako hranjive, a poznato je da usisivač zna šta jede!
Odlazim kući i burlam po smeću da pronađem kutiju od pahuljica, našao sam je...
Slika 3. primer sistema sa pahuljicom.
Na slici je samo provucena dlaka bez stopera radi fotografisanja (prezentacija nije dovrsena)
Brzo u prodavnicu po jedno pakovanje kako bih izvršio mali eksperiment, punim čašu sa vodom i ubacujem par komada, nakon 2 sata još ne tonu, samo se blago osipaju. Fantastično, pahuljicu na dlaku a više udice na 2-3cm. malo olovo, nema dalje, a!?
Bušim pahuljicu, ne raspada se! Šta reci dalje.. BISTRO!
Autor: Ostojić Boris
Napomena: Zabranjeno je koristenje bilo kojeg dela ovog testa bez odobrenja autora, bilo da se radi o magazinu, sajtu, blogu, forumu itd.. Svako ne postivanje autorskog prava moze biti kaznjivo!
Nema komentara:
Objavi komentar