Ribolov - Ostrenje Udica

Jedan od vrlo bitnih preduslova za efikasnu kontru u ribolovu su savršeno naoštrene udice. Smudaroši bi o ovome morali posebno da vode racuna, jer smud cim oseti ubod širom otvara celjusti i trese glavom kako bi se oslobodio udice. Tupa udica nedovoljno prodire kroz celjust i cesto samo sklizne o košcato nepce smuda. Ovo je najcešci slucaj kada se lovi džigovima, odnosno sa jednom udicom okrenutom na gore. S obzirom da smudaroši love na terenima gde je dno poplocano kamenjem ili prekriveno školjkama, pre ili kasnije se vrh udice istupi. Zbog toga bi sastavni deo pribora morao biti brus, koji se provuce sa unutrašnje strane vrha udice, koju treba ravnomerno polegnuti celom dužinom na brus i povlaciti, pazeci da to uvek radite pod istim uglom. Pri tome je takode važno da se udica pomera po brusu, a ne obrnuto. Ponovite to i sa drugom unutrašnjom površinom. Nakon toga predite na oštrenje bocnih površina. Prilikom povlacenja udice po brusu radite to uvek u suprotnom smeru od vrha udice, da se osetljivi vrh ne bi nabijao u brus i tako istupio. Proverite da li sve ispravno radite, tako što cete osmotriti trag koji na brusu ostavlja udica (metal). Ukoliko smo radili pravilno, srebrna „fleka“ ce se protezati celom dužinom brusa. Gornja površina se samo dva-tri puta prevuce brusom, kako bi se ispravio sam završetak vrha koji se može malo iskriviti tokom oštrenja prethodnih površina. Završna faza oštrenja udice je upravo ovo „lizanje“ najtanjeg vrha sa svake strane dva do tri puta. Tako se skida namagnetisana „žica“ koja je nastala prilikom oštrenja ostalih površina. Provera oštrine vrha se obavlja njegovim naslanjanjem pod pravim uglom na površinu nokta, kad se udica povuce za plocicu ili alkicu tek nešto jacom silom nego što je njena težina. Ukoliko na noktu ostane jedva primetan trag, udica je dobro naoštrena. Na ovaj nacin treba prekontrolisati stanje udice posle svakog zakacinjanja ili oslobadanja od neke prepreke, kao i posle ulova. Sa tupom udicom se ne lovi ni u bunaru. Ribici bistroo..